Књига недеље - Дневник галиота Имреа Кертеса

Дневник галиота је изузетан духовни доживљај, јер је такав дневник у којем је све лично и ништа није случајно - књижевно дело чија свака реченица сведочи о томе да су и вртлози историје и догађаји свакодневнице подједнако погодне форме доживљавања трансценденције. Ова књига је од велике помоћи у борби против заборава. Помаже нам да не заборавимо, да не сметнемо пребрзо с ума да живимо у диктатури. У једну једину реченицу стало је четрдесетогодишње искуство: „До сада је овде лаж била истина, али данас већ ни лаж није истина.”

У Дневнику галиота заиста нема много места за спољне, практичне моменте живота - свега онога што дневнике писаца чини пикантним штивом, узалуд бисмо на овим страницама тражили интимна саопштења о савременицима, пријатељима, колегама-писцима, интриге из политичке сфере и приватног живота. Али у овим белешкама нема ни личних исказа, искреног саморазоткривања у романтичном смислу речи. Дневник галиота је хроника спознавања. Пишчева галија плови водама духа, памети и разума, емпиријски свет свакодневица се појављује, у најбољем случају, у илустративној функцији. Дневник региструје пустоловине једног хиперостељивог, префињеног духа. Путник на галији је, истина, везан ланцима за весла - хоризонт је, међутим, у сваком правцу отворен у бескрај. Први, површни, утисак који стиче читалац кад се с писцем упусти у заједничку авантуру јесте опојни ваздух ове духовне пространости, тих огромних простора.

Дневнички роман: тако бих најрадије дефинисао ову књигу. Дневник – јер је саздан од белешки које сам водио тидесет година; и роман – јер напослетку сведочи о једном пређеном путу. И његова форма и садржај чине вечни темељни образац епике: јунак испловљава, путује, затим негде стиже. Према класичном моделу, наравно, требало би да стигне кући. За мог јунака, међутим, овај појам, као и сви остали, постао је надасве проблематичан.

Имре Картес

Дневник галиота Имреа Кертеса на Одељењу за одрасле сомборске библиотеке биће изложена од 2. до 8. априла. 2018. године.