Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25101 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Трагови

01.07.1702.

Формирањем Војне крајине, Сомбор постаје војни шанац чиме престају све обавезе милитара према жупи, чему се она жестоко противила. Посаду шанца је чинило 200 војника, под заповедништвом капетана, распоређених у коњичку и пешадијску чету. Коњица је имала по два потпоручника, заставника, наредника и четири каплара, са 90 редова. Пешадија је бројала по једног потпоручника, заставника, наредника, четири каплара и 90 редова. Коњица је, у случају потребе, помагала насељима на Тиси, а пешаци су одржавали унутрашњи ред, спречавали пљачке на Дунаву и, заједно са коњицом, чистили мочварне пределе од разбојника.


01.07.1748.

Потписана је тзв. АЛТЕРНАТИВА, уговор између православаца и католика о сразмерној расподели места у управним органима града. Тако је први велики судија биран на две године из реда католика, а следеће две је био православац и тако редом. Исто се односило на састав Унутрашњег и Спољашњег сената, као и Општества. Овај докуменат је био предуслов да уз уплаћених 150 хиљада рајнских форинти у злату у царске трезоре, Сомбор буде уздигнут у ранг слободних и краљевских градова.


01.07.1878.

У Сомбору је почео да излази "Бачка" недељник на мађарском језику, који је потрајао све до Првог светског рата. Први уредник и идејни творац је био Ђерђ Радич, директор Гимназије, који се исказао и значајним преводилачким радом са српског на мађарски језик и обратно, заједно са Едом Маргалићем, Пал Деметером, Митом Поповићем... чији су преводи објављивани и у овом листу. Лист је много учинио на неговању и развоју националне свести овдањих Мађара, али и на зближавању два народа. Међутим, касније, на размеђи векова идући ка светском рату, у овом домену лист ће мењати оријентацију.


04.07.1894.

У Вршцу је рођен сликар и академик ИВАН РАДОВИЋ, који је тридесетак година проживео у Сомбору. Наиме, након очеве смрти, мајка са четворо нејачи долази у Сомбор где Иван завршава Гимназију и Учитељску школу 1913. и краће време учитељује у Станишићу. Након студија сликарства у Будимпешти и сликарској колонији Нађбања и краћих студијских боравака у Прагу, Паризу, Минхену и Бечу, враћа се за професора цртања у Учитељску школу 1923. и овде остаје пет година када за трајно одлази у Београд. Уз бројне самосталне изложбе, доста је излагао и колективно са групом Облик, потом Шесторица и у друштву УЛУС-а. Потоњи члан САНУ, био је и врстан тенисер и Девис куп репрезентативац Југославије. Умро је у Београду 1973. године.


06.07.1886.

У Банатској Градишки рођен је ВЕЛИМИР-ВЕЉКО ЧУБРИЛОВИЋ, велики родољуб и народни просветитељ. По завршеној Учитељској школи у Сомбору 1905. службује по Босни где упознаје сву беду својих сељана, што ће га одвести пут револуционарног делања као члана Младе Босне