Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25101 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Трагови

16.09.1882.

Завршени су радови и свечано је предато на употребу ново, у великој мери измењено, жупанијско здање у Сомбору. Наиме, првобитна зграда, подигнута 1808. за смештај жупанијске администрације, овом доградњом и многим изменама добила је данашњи изглед фасаде класицистичког стила и квадратни облик који је затворен надоградњом задњег дела од бочних торњева. По пројекту арх. Ђуле Партоша, радове је извео Ференц Децер, а све то је надзиравао инг. Калман Ковачфи. Предрачун трошкова планиран на 120.000 форинти, на крају се попео на 422.000. Овим је Сомбор добио једну посебну, у сваком погледу значајну одредницу, која ће бити посебно наглашена деценију касније, када ће око ње бити подигнут највећи сомборски парк.


17.09.1888.

Отпочела је са радом СРЕДЊА ТРГОВАЧКА ШКОЛА сомборска, у приватној кући породице Чарш, у данашњој улици Доситеја Обрадовића, из које ће након три године изићи првих 19 свршених ученика ове Школе, чију традицију наставља и чува Средња економска школа данашња. Временом ће Школа мењати називе, памтити боља и лошија времена, велике наставнике и ученике, али ће увек служити сврси за коју је установљена; да спрема посленике средњошколског стручног економског усмерења.


17.09.1945.

У Крњају је пристигла прва група колониста, углавном са Кордуна, коју су сачињавале породице 10 домаћина, којима ће се ускоро прикључити још 76 породица, да би на крају овде било насељена 1.071 породица са укупно 5.770 чланова, који су смештени у куће, које су након Другог светског рата напустиле Подунавске Швабе. Све у свему, насељавање је трајало шест месеци, а међу колонизираним било је, уз остале, преко 1.000 бораца НОР-а и 176 носилаца "Споменице 41.". У јесен 1948. нови житељи ће својој насеобини променити име: Крњаја постаје КЉАЈИЋЕВО, у знак сећања на Милоша Кљајића, првоборца из старога краја.


18.09.1799.

Рођен је у Сомбору ЈОВАН ХАЏИЋ, у књижевности МИЛОШ СВЕТИЋ, један од најзнаменитијих Сомбораца и најобразованијих Срба свога времена, правник и књижевник, оснивач и први председник Матице српске, члан Друштва српске словесности од оснивања, писац српских закона и историограф Првог српског устанка, чије је дело неправедно прекрила анатема дугогодишње полемике коју је водио са Вуком, противећи се његовој реформи српског језика. Завршивси права у Пешти и Бечу са изразитим одликама, отвара адвокатуру у Новом Саду, уз коју је председник Српске читаонице и 19 година, без накнаде, директор Српске гимназије. Уза све то, активан је у политичким збивањима, уређује часописе: Летопис, Голубицу, Огледало српско... исказује се као списатељ и као врсни преводилац Гетеа, Шилера и др. Умро је у Новом Саду, 3. маја 1869. где је и сахрањен.


20.09.1772.

У Сомбору је рођен АВРАМ МАКСИМОВИЋ, свештеник и катихета, писац прве књиге у пчеларству у Срба, утемељитељ и први председник Српске читаонице сомборске. По завршеној Богословији у Ср. Карловцима, зађаконио се у Новом Саду, па је учитељ у Сивцу, да би од 1794. деценију парох у Леђену (Риђица) где се упознаје и са узорним вртларством, воћарством и пчеларством. То искуство ће пренети у Сомбор дошавши за пароха Светогеоргијевског храма, основавши узорну огледну економију. Године 1810. у Будиму издаје Нови пчелар. Када је Учитељска школа остала без наставника, он ју је, са сином Гавром и Мојсијем Игњатовићем, преузевши целокупну наставу све док није пристигао нов наставни кадар, спасао од затварања. Умро је и сахрањен у Сомбору, 13. јула 1845. године.


20.09.1921.

Сомборски апотекар АЛАДАР ЕРДЕИ је у Цељу постао први званични првак Југославије у шаху. Уз учешће 13 најјачих шахиста, али без тројице у свету већ афирмисаних др Милана Видмара, Саве Гердеца и Боре Костића, на опште изненађење, победио је Ердеи испред већ познатих, касније дугогодишњих државних репрезентативаца, Мирка Кенига из Куле, Владимира Вуковића из Загреба и др. Победник је добио као награду 3.000 мађарских круна, које су тада још увек биле у промету и код нас. Касније се Ердеи иселио у Будимпешту, где је и умро 1957. године.


21.09.1921.

На Малу Госпојину, освећено је и предато на употребу зграде препарандије на чијој куполи стоји златопис: Георгије Бранковић Патријарх Народу Српском, а све то је појашњено записом на плочи од црног гранита под самим улазом ЗДАЊЕ ОВО ПРАВОСЛАВНЕ СРПСКЕ ВЕРОИСПОВЕДНЕ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ ПОДИГАО ЈЕ ГЕОРГИЈЕ БРАНКОВИЋ АРХИЕПИСКОП КАРЛОВАЧКИ МИТРОПОЛИТ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ БИВШИ ОКРУЖНИ ПРОТА И ПАРОХ СОМБОРСКИ, КАО И УПРАВИТЕЉ ТЕ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ, ЗА ВРЕМЕ СРЕЋНЕ ВЛАДАВИНЕ ЊЕГ. ЦАР. И АПОСТ. КРАЉЕВСКОГ ВЕЛИЧАНСТВА Ф Р А Н Ц А   Ј О С И Ф А    I-ог И ПРЕДАО ПРАВОСЛАВНОЈ СРПСКОЈ ЦРКВЕНОЈ ОПШТИНИ СОМБОРСКОЈ У АМАНЕТ, КАО ЗНАК СВОЈЕ ЉУБАВИ ПРЕМА НАРОДНОЈ ПРОСВЕТИ, ГОДИНЕ 1895.