Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25101 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Трагови

17.10.1827.

У Сомбору је Генерална скупштина ПРИВИЛЕГОВАНОГ КРАЉЕВСКОГ БРОДАРСКОГ ДРУШТВА донела одлуку којом се "Францов канал", без накнаде, уступа држави у власништво. Међутим, држава је нерадо прихватила дар јер је улаз у канал из Дунава толико био замуљен да је пловидба њиме била готово немогућа. Излаз је био у прокопавању новог улаза узводно на повољнијем месту што је захтевало велика улагања, али ће се то, ипак, догодити 1856. године. Иначе, Друштво није било заинтересовано за приходе од канала јер је закупом четири коморска спахилука имала веома издашне приходе.


18.10.1749.

Весела група грађана, праћена музиком, а предвођена Мартином Парчетићем, првим великим судијом сомборским, одабира место на Каракорији, на левој страни Гаковачког пута пре Ненадић салаша и на њима подижу ВЕШАЛА, те ово узвишење народ и данас назива "вешала". Потреба за њима је произилазила из Повеље слободног и краљевског града Сомбора, која му даје право ИУС ГЛАДИИ "ПРАВО МАЧА", тј. право изрицања и извршења смртне казне тешким преступницима.


19.10.1847.

У Сомбору је рођен ПЕТАР ДЕСПОТОВИЋ, просветар и списатељ, који завршивши Препарандију 1865, одмах постаје учитељ женске школе. Касније, након усавршавања, професор је Учитељске школе у Пакрацу, где 1878. бива отпуштен, затваран, те протеран из Хрватске, због организовања помоћи Србији у рату са Турцима. Пошто се прогони настављају и у Сомбору, прелази у Србију, где ће и скончати 1917. у Крушевцу, претходно радећи као професор у више места. Један је од покретача Голуба, први уредник Родољуба, сарадник у многим листовима и часописима, не тако запаженим књижевним прилозима, али му је књига Школе Срба у Угарској и Хрватској, драгоцен извор података, а Историјска педагогика за учитеље и учитељице народних школа, као званични уџбеник ће доживети два издања.


21.10.1944.

Око 10 часова са претходницом Црвене армије, којом је командовао потпуковник Худзивадзе, дошла је у Сомбор слобода, коју је наш град платио дајући за њу 1.195 људских живота, од којих чак 964 јеврејске народности. У исто време, прва чета Сомборског партизанског одреда је ушла у Стапар и запосела места у његовој околини. Ускоро је "предата" власт Привременој градској управи са председником Глишом Ракићем на челу, која је одмах по улицама истакла ОБЈАВУ у којој је, поред осталог, стајало да: "БИЋЕ КАЖЊЕН СМРЋУ, ко пљачка, краде, убија или угрожава личну и имовинску безбедност грађана или на било који начин нарушава мир и поредак".