Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25101 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Сликар пролазног света

Кроз сећање на неславне детаље из свог живота, сликар Масуђи Оно преиспитује своју улогу у државном пропагандном механизму током Другог светског рата. За разлику од свог учитеља, нису га привлачиле западне технике сликарства, већ традиционални начин, погодан за пропагандне постере, што је уметника одвукло ка идеологији екстремне деснице, потказивању и освајању политичких позиција моћи. Дилема отаџбина или уметност разрешава се издајом и једне и друге. Након рата, Оно је суочен с радикалним променама које се дешавају у друштву – уговорени бракови нестају, промењена је улога жене у друштву, статус стараца више није исти, а његов углед нагло опада. 


Сликар пролазног света захвата све велике Ишигурове теме и приповедачке поступке: промашене животе чије се нити одмотавају кроз сећања, тешке историје, оклевања, погрешне изборе и (не)свесно порицање одговорности за сопствене поступке и одлуке, као и непоузданог наратора из првог лица, који с једне стране ограничава читаоца да стекне реалнију слику окружења у коме се радња романа одиграва, али с друге продубљује увид у унутрашњи комплексни и, врло често, амбивалентни и конфликтни свет главног јунака. Генерација која је учествовала у злочинима, као њихов извршилац, интелектуални подстрекач или естетски пропагандиста, принуђена је да се након стравичних разарања у Хирошими и Нагасакију помири с губицима: изгубљени су животи, изгубљен је рат, али, пођеднако битно, неповратно су изгубљени част и углед.

Роман је освојио „Витбредову награду“ за књигу године и ушао у најужи избор за „Букера“, што ће Ишигуру поћи за руком још три пута у каријери (освојиће га 1989), сврставајући се тако у ред најуспешнијих аутора од оснивања ове престижне светске књижевне награде.