Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25101 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Андрићева лествица ужаса

Линија, која било ког датог Србина раздваја од раља великосрпског шовинизма и хегемонизма танка је као влас; довољан је тренутак непажње да било који дати Србин сопствену беду, заслужену пораженост, ојађеност и осујећеност лажно представи као жалосну судбину Србије, која с таквим ништавним, плачевним, јадним, бедним, микроскопски малим људима, заправо микроорганизмима који се лажно представљају као људи, није ни заслужила бољу судбину.Калоперовић, главни јунак новог Басариног романа, полазећи из Београда у Загреб на промоцију своје књиге, свраћа код пријатеља, али сусрет два стара знанца претвара се у овој параболи балканског менталитета у необуздан и беспоштедан дијалог, уз темељно сецирање свих локалних националних светиња и митова под ауром борбене глупости, примитивизма и искварености. Како на сопственом, тако и на примеру Иве Андрића кога Балканци и својатају и одбацују кад им се прохте, два пријатеља ће својим коментарима читаоце опет насмејати до суза и истовремено им приуштити гротескну визију овдашњих нарави.Истим стилским средствима и књижевним поступком Басара проширује циклус романа, јединствен у савременој српској књижевности, којим се духовито и бритко обрачунава како са српском митоманијом, на феноменолошком плану, тако и са оковима постмодерних књижевних трендова, на унутрашњем, стваралачком плану. Док је Меин Кампф персифлажа повампирења тоталитарне свести, Дуговечност ругалица професионалном родољубљу, Гнусоба књижевни осврт на психопатологију политичке „елите“, а Анђео атентата обесмишљавање расправе о узроцима Сарајевског атентата, дотле је Андрићева лествица ужаса каталог свеопште југофобије али и српског шовинизма заклоњеног иза паравана југоносталгије.Нова књига Басариног неисцрпног хумора и урнебесних хипербола.