U okviru 18. Pozorišnog maratona, u petak 11. juna s početkom u 18:00  časova u Gradskom muzeju, Galeriji savremene umetnosti, a u organizaciji Gradske biblioteke Karlo Bijelicki održana je promocija knjige Sretena Ugričića NEZNANOM JUNAKU

Učestvovali su: Sreten Ugričić, Dejan Ilić, Miljana Zrnić i bibliotekari Gorana Koporan, Anđelija Pruginić, Radmila Lazarević, Jelena Bači, Nataša Plavšić i Dejan Podlipec koji su kazivali odlomke iz zapisa o Neznanom junaku.

Sreten Ugričić
Pisac, filozof, konceptualni umetnik, bibliotekar, astronom. Upravnik je Narodne biblioteke Srbije. Živi u inostranstvu. Život je inostranstvo. Umetnost je otadžbina.
Izmišlja. Služi se svim sredstvima. Piše o ženama, o Bogu, o najvišem dobru, o odrastanju, o jeziku, o politici, o nebu, o opraštanju...       
Uvršten je u više antologija savremene srpske književnosti, član je srpskog PEN-a,  dobitnik nagrade "Borislav Pekić", a uvrstio je Beograd na UNESCO-vu listu gradova sa kulturnom baštinom od univerzalnog značaja za čovečanstvo.

Knjige:
Neznanom junaku, roman-nefikcija, 2010.
Uvod u astronomiju, ogledi o statusu uobrazilje i odgovornosti u Srbiji, 2006.  
Razlozi za oproštaj, tri eseja (predavanje održano u Vukovaru), 2006.
Večeras u Emausu, kolekcija izabranih priča, 2003.
Bog jezika i druge priče, priče o malom i velikom Hristu, 2000.
Infinitiv, studija o jednom izmišljenom savremenom američkom filozofu, 1997.
Stance, (u koautorstvu sa Branislavom Dimitrijevićem), monografija o slikaru Mileti Prodanoviću, 1996.
Maja i ja i Maja, roman o odrastanju, 1993.
Neponovljivo Neponovljivo, četvorojevanđelje postmodernog romantizma sa komentarima, 1987.
Upoznavanje sa veštinom, priče o ženama i metafizici, 1985.

Neznanom junaku pun je strahovito snažnih emocija između žene i muškarca i delovi teksta koji govore o ljubavnoj žudnji ispisani su tako uverljivim lirskim jezikom koji je, u odnosu na ono što nam se do sada nudilo, kao čaša hladne vode usred leta…Zamislite sada tekst od 343 strane bez likova, a čitalac ni u jednom trenutku ne pomišlja da ostavi knjigu. Neka magija je u pitanju, a ja sam siguran da njen velik deo čine upravo otvorenost ka osećajnosti i smela upotreba jezika nabijenog emotivnim sadržajem.


Диктатор je pobeđen, podvrgnut dresuri i pripitomljavanju, što je mukotrpan proces sa neizvesnim ishodom. Luda automatski zauzima upražnjeno mesto. Borba Neznanog junaka i Диктатора je večna. Србија je u Božjim rukama. Trojica ćute. I tu se ništa ne može. I to je sve.